Prazne su mi cipele

obuću ih

i haljine su prazne

samo ih sada promatram nevoljno

na knjigama nema mojih ruku

ne čita mi se

sve te sitne obične stvari

pretvorile su se u scenografiju

nedostajem



par poteza i oživeću je.



Ćutim.

Glas će me ugristi

oko neće izdržati

utroba pod grlom zavrištaće



Sve te male obične stvari

tvoje košulje

šešir

šuškanje kaputa kad ulaziš u kuću

zveckanje jednog tanjira više

jedne vinske čaše više

zvuk trenja stolice o tepih dok je privlačiš ka stolu

svi ti papiri, pripreme časova, planovi, dnevnici

sve te uobičajene scene tvog recitovanja Jesenjina

sve te male obične reči

Koja je kravata lepša,

ti imaš ukusa, ćeri

Dodaj mi naočare

Dolaze mi drugari

sve te šoljice kafe koje posle treba oprati

sve te male obične stvari



glavom kroz zid februarskih potonuća

deset godina ne uspevam

u košulje tvoj miris ugurati

ne uspevam

sve te male obične stvari

oživeti



krijem se u mastilu

nemoći.