NA NOVOM MESTUOVDE DRUGARI, OVDE

OT SAT SE ČITAMO NA OVOJ LOKACIJI:Ponekad sanjam stvarnost na novoj aTresi

Imala bih što šta lepog da vam pripovedim, al' ne mogu od suza i boli koju trenutno osećam. Noćas, u neke gluve sate, S je napustila ovaj svet. Ostavila je za sobom supruga i ćerku, koja je samo 2 godine starija od moje ćerke. Nije prva od onih koji su mi bili dragi, a s kojima sam se retko čula i viđala. Jebiga, život, je l' te? Nije pička mu materina, nije, nego to što i ja, i svi mi, uzimamo zdravo za gotovo ono...

Sedela je u minijaturnoj, improvizovanoj ( ali lepoj, da naglasim ), čekaonici, pored uredno poređanih malih cipelica i sandalica u broju 26 ( s njene leve strane ). S desne strane, bio je stolić, okrugli, s nekoliko časopisa ( ako smem tako da ih nazovem, a da pritom ne uvredim prave časopise ). I, stolica na kojoj je ona sedela.Sećam se kako je bila blago zabezeknuta kad me je ugledala. Očekivala je, sve su prilike, da vidi drugačiju...

Ležeći na njegovom prašnjavaom dvosedu, na kom su mnogi prdeli, znojili se, plakali i Bogznaštasvene, gledala je u umuriću biljku na njegovom simsu, pušila i tresla pepeo u pepeljaru, koja se ritmično spuštala, gore – dole, kako je disala. On je sedeo u sivom naslonjaču, bradat, neoprane kose, pomalo bucmast i izgrickanih noktiju. Nosio je teget majicu, sveže opranu, koja je mirisala na omekšivač...

„Veče je zrelo za patetiku, za nedostaješ, ne ostaješ, odustaješ, posustaješ i ostale pičkematerine. Trešnje ( eh trešnje ) u plavoj činiji, na metalnom stoliću, na terasi s pogledam na dvorište, nekoliko parkiranih auta i decu koja besomučno udaraju loptom o zid, rolere koji zapadaju u rupe popucalog betona. Trešnje. Jebiga, trešnje. Precvetala, kakva jesam ov...

-         Moram da stvaram. Moram da pišem. Ne mogu više ni jednog ljuda da vidim očima, ni da čujem. Ne želim da me iko išta više priupita i gleda me onim praznim, ocmoljenim očima. Neću da me ljudi zadržavaju na polasku, krenula sam – pustite me. Nemojte me još pola sata držati za nadlakticu, kao šatro intimni smo i kao šatro kako sam i pič...

Dugo sam posmatrala kako se okačena kesa na krovu panduracije vijori. Nebo je bilo nisko, slojevito i gotovo crno. Na našem balkonu, po ćoškovima, igrala je crna paučina smogom obojena. Ne pravdam se. Jebe mi se za paučinu. Skinem je kad se setim. Počelo je velikim kapljicama, a nastavilo se pljuskom. Mislila sam – potop će. Okolne zgrade se više nisu videle od vodenog zida.Naslonjena na vrata teresa, pu&scaron...

Ponedeljak 15:00-          On me ne poštuje. Nije mi dosta što mi je napravio petoro dece, već mi u kuću donosi štene, koje piša i sere na sve strane. Svaki dan zbog njega kasnim na posao. Ja moram da budim decu, ja moram da ih spremam, ja moram da im dam doručak, da spremim torbe za školu i da ih potrpam u auto, dok se on razvlači po krevetu jer ga boli glava,...

Sedim na wc šolji i pokušavam da serem. Ne ide mi jer mi pulsira glava. Glava mi pulsira jer, nagađate, imam migrenu. Dej fakin tu! Čekam da svi lekovi koje sam popila hit the road, pa nastavim da čitam najgluplju knjigu na svetu „Jedi, moli, voli!“ Da se razumemo, ne kritikujem ukuse, imate prava da volite i ne volite, al' meni se ne sviđa. Knjiga je govno i ne znam koji sam  q uopšte pristala da je i...

Ja stalno tragam za odgovorima. Premeštam nameštaj ( ne po feng fucking šulju ), jer želim da nam bude lepo i udobno, bacam nepotrebne stvari jer ne želim da budem smećeskupljačica, ne donosim pamflete iz sandučeta kući ( i nji' bacim ), zalivam cveće, sadim petonije, pijem probiotski jogurt, flaširanu vodu, ne jedem beli lebac ( iako ga volim svom dušom svojom i svim srcem svojim, naročito kad je vru...

„Uvek sam više volela da se družim s muškarcima. Možda je glavni razloge tome, što su jednostavniji od žena, što uvek imaju 2 i 2 je 4 odgovor, i što ne vole da se svađaju. Ma koliko me ljutila njihova sposobnost da ignorišu problem, duboko u sebi sam im bila zahvalna do neba što žmure pred mojim senzancionalnim problemima i konfliktima. Uvek sam birala ( ili su oni mene ) seksepilne ...

Ja sam se sto miliona milijardi biliJona puta zaklela da Presvetoj neću pričati o svojoj intimi, al' ja i moja velika usta nikad ne budemo izdržali da podelimo neku radosnu vest. Tako sam joj juče rekla kako smo udomili Bellu, basetku, kako je Pčelica obožava i ona nju, kako Bella prespava celu noć, kako je ujutru vodim na pišanje s kačketom jer nemam vremena da namestim kosu, kako ni sočiva ne stavim nego naočare za sunce da ...

U nas se, bome, gripa proširila I na bitnije članstvo naše nam velike porodice. U ovom momentu patre familias odumire od vrućice. Toplomer konstantno pokazuje 37.3. Pošto ga neopisivo boli polovina, sve kosti, te svi mišići, morala sam se konstultovati s googletom. -         De molim te proveri sve ove simptome da nije svinjski! -       ...

Jebote dva dana gorim, kašljem, šmrčem. Doručkujem, ručam i večeram Fervex, Neofuckingangin. Drljam nos kao džojstik, ako sam imala „blackheads“ na nosu, sad ih više nemam. Jabela sam im mater hemijom koju sam unela u sebe. Najbolji deo je što sam sve vreme utrnuta kao na heroinu i što mi malo šta zapravo smeta. Čim nađem zgodan momenat ja zakuntam: dnevna, kupatilo, radna – ne...

-          - Nema mi ništa slađe do kad malim prstom dobro počešem uvo ( pa se naježim od dragosti ), a onda vosak izbrišem o trenericu.Reče moj prijatelj B i nasmeja se grohotom. Usput mi je izgestikulirao kako stavlja prst u uvo, češe ga i prevrće očima od zadovoljstva. Postade mi netom jasno kako smo zaboravili da uživamo u malim stvarima. Već dugo nemam vreme...

Moja veš mašina je majka svih mašina, ne po starosti nego po tome kako je zajebana, tvrdoglava I kako neće lepo da pere, al' jebe se vama stručno što ja muku mučim jer moj beli veš više nije beo nego siv. Jebe se i meni, da vam iskreno kažem. To sam onako usput spomenula jer nisam znala kako da zopčnem post o mom rođendanu i Božiću. Juče je bio dan žena. Za dan žena obično ništa ne �...

Kako vreme leti? Jebote. Zima još uvek traje. Zapadalo, jebe kevu. Nema se kud. Danas mi zgodni taksista kaže da će padati I za vikend. Predložila sam mu da pobegnemo na Bahame, na šta se on gorko osmehnuo i rekao da nema pare za put. E jebemumater! Uvek problem oko tih para. Nikad ih dosta.Danima ne mogu da sednem i sročim prijateljici pismo. Lako mi je sesti i napisati post, ispucam se. Njoj bih da napišem neš...

Nedostaješ mi… nedostaješ na pravdi Boga, na ovoj hladnoći. Nedostaju mi koraci, veliki otisci na otiraču, miris tvog šala nemarno bačenog na naslon moje fotelje. Nedostaje mi zimsko popodne u kom ti nepresatno pričaš, dok pokušavaš iz prazne šolje da popiješ još jednu preostalu kap kafe. Tvoji dugački, hladni prsti dok obmotavaju moj dlan na pozdravu, tvoju dugački, s...

Posle dobrog ručka najbolja je dobra cigara I tišina. Buka škodi varenju. Ručam u dvan'est.-         Dušo, vičem ja, tol'ko mi je dobar suljpa da sam dva puta sipala. Pucam!Istina je da sam dva puta sipala zbog kolutova kulena i dimljenog mesa. I nisam jela salatu uz to da mi ne kvari doživljaj.Po sred naše dnevne sobe, danas se baca sunce u širokom slapu. Na sred s...

U mojoj ulici od žute cigle rastao je veliki, matori oraj. U njegovom 'ladu nikad nisam sedela iz straha da me ne posere ptica ili mi ne padne nešto na glavu. O sedenju ispod oraja su se ispredale priče. Tol'ko je ljudi tamo pomrlo da mi nije padalo na pamet da se zaklonim u njegovom 'ladu. U mojoj je ulici bila jedna žuta kuća, s dva velika stara prozora. Na jednom od tih prozora sam prvi put zapalila cigaretu, plakala gledajući j...

„Danas sam, sitnim koracima da se ne okliznem, otišla u ulicu Kej Borisa Kidriča. Pozvonila sam na broj 7 i sačekala da ih iznenadim. Otvorila je Presveta, zabezeknuta i pitala gde mi je dete? Rekla sam da je ostala s tatom. Došla sam sama. Pustila me da uđem i dobacila mi čupave, braon papuče. Pitala sam gde je stari, rekla je da spava i da će ga probuditi. Kuća je mirisala na palačinke. Sudopera je bila čista. Na...

Na Čolu se sekla mama i njene dve sestre. Svaka Nova Godina mod detinjstva, onog najranijeg, bila je obojena Čolom, jelkom, pihtijama, sarmom i kolačima. Danima se vrteo Čola, mama je mrdala guzicom, s maramom na glavi, dok je zavijala sarme. Jedino vreme kad je bila tišina u kući, bilo je vreme kad se stari, mrtav umoran, vraćao namirisan ženskim parfemima i nalakiranih noktiju na malom prstu obe ruke. Robna je kuća tih godina ...

Moje je srce u najsitnijim komadićima. Ne prestajem da mislim na tupi pogled oivičen veštačkim osmehom. Noćas, dok sam prevrtala po krevetu, čula sam škripu kolica na kojima voze čovek/ženu s pokrivkom  preko lica. Ne prestajem da čujem klompe po praznom hodniku i miris varikine i lekova. Četvrti sprat hematologije, soba 88. Tuga koja ne prestaje da teče, nada... koje nedovoljno ima. Strah. Oduvek sam mrzela zime. ...

Zašto se šminkati za iznošenje smeća? Zato što na kratkom putu od stana do kontejnera, i prilikom ubacivaća đubreta, možete upoznati ( vi, drage moje ), čoveka svog života. Mogu vam se pogledi sresti iznad glava onih koji se hrane na kontejneru, mogu vam se ruke dotaći dok u isto vreme spuštate crne kese, vezane od gore da ne ispadnu loše zapakovane iskorićšene uloške i napukli ko...

Zdravo, ja sam Trešnja i mnogo mrzim zimu, a u Tempu uvek dobijem grčeve ali se stiskam do kuće. Znam jedan super  recept za jednu super laku tortu, al' ne mogu da vam ga odam jer bih morala da otvorim poseban blog za sitne kolače i torte, i ondaK bih morala svaki postupak da slikam i objasnim, a ja ne volim to. Ovih sam dana, više nego ikad do sad, mrzela da kuvam. Divim se, do imbecilnosti, svim ženama koje su u stanju...

Danas je bio običan dan, malo pretopao za noveNbar. Ustala sam nadrkana, nenaspavana I nekako čudnog osećaja u stomaku. Onda sam, dok mi je još smrdelo iz usta na spavanje, nazvala svekrvu da pitam jesu li stigli rezultati. Javila se tihim glasom I rekla, kratko I jasno:”Jesu. Nisu dobri!” Nešto sam promucala, rekla je rak pa onda limfom. Sunce ti lebovo. Nemoguće. Trebala sam nešto pametno da kažem, ali n...

Nedeljom popodne dugo nisam pisala. Obično sam nedelju popodne provodila u društvu moje S, ali ona danas seli neke svoje stvari, negde u nešto, a ja sam kod kuće. Pater familias i pumpkin su na terasi. Gledaju bubamaru kako ide u smrt ( prema paukovoj mreži. Da, na terasi imam paučinu ). On se divi detetovom morbidluku, a ja se povremeno grohotom smejem. Ne pada iverje daleko od klade. U ovoj poslovici moj čovek je klada as ...

“O da. Sad se sećam ( tako jasno ), zašto sam toliko želela da odeš? Sad se sećam zašto nikad nismo naručili “love šit“ iz Iekee, zašto me je nerviralo tvoje agresivno vezivanje pertli, agresivno navlačenje kaputa, još agresivnije lupanje vratima, nedeljno kukanje zbog ponedeljka, i kukanje petkom jer imaš samo dva dana do ponedeljka. Sad se sećam zašto sam se &sca...

D je gajio dugu, infantilnu “dead metal” kosu, malo masnu na razdeljku. Grickao je zanoktice i ljubio me suvim, ispucalim usnama. Kad me nije ljubio, drhvatim prstima je dodirivao moj vrat i potiljak. Nekad je iz svojih milionskih džepova na pantalonama vadio mandarinu i uz širok osmeh mi je gurao u ruku. Ne volim mandarine, al' sam ih uvek, uz njegov budni pogled, jela. Često mi je sklanjao kosu sa čela i ljubio me...