Setite se vaseg detinjstva i ludorija. Setite se vremena kada vase godine nisu bile ni dvocifren broj. I setite se ko je bio uz vas i ko se glupirao zajedno sa vama.. Nemam dece (mada su psi velike bebe zapravo) ali kad vidim majke i oceve koji ignorisu svoju decu, koji su gluvi za njihove pozive za igru, zapitam se.. Ranije su se, cini mi se, vise roditelji igrali sa decom nego danas.. Zbog cega? Sigurna sam da nije tesko uzeti igrackice nek...

Osveta i nije nesto strasno.Koliko god negirali - svi smo se nekad svetili..Ne treba mi tudja bol, vracam je koliko je i dobijam.Tudje ne diram, svoje ne dam..Svetim se i za ljubav,ljubav vracam ljubavlju..Srecu srecom,suzu suzom..Svetim se i za svaki osmeh,svaku rec,svaki dodir..Osvetu mozemo zaciniti tugom,isto kao i radoscu..Svako po svom ukusu, i svojoj meri..

..proslo je dosta od kada je lord dodirnuo krzno vucice..prica bi se mogla ispredati.. ali, njoj nisam potrebna ja za to...samo imam potrebu da se zahvalim na ispisanim, kao i onim (jos uvek) ne ispisanim stranicama knjige....u znak paznje..

Da li si ikada voleo zenutoliko jakoda joj krv u venama vriDa li si je ikada zagrliotako snaznoda tvoje otkucaje srca oseti kao svojeU plac jesi li je nateraosamo zato sto te vidiI kad je tuzna zbog neke nebitne stvarijesi li joj iscrtao osmeh zadovoljstvaOsetio da li sinjenu pozudu, strast,zelju za tvojim telompomesanu sa njenom potrebomza tvojom dusomDa li si ikada toliko verovao u njuda nateras njene zivce, telo, mozakda idu dalje iako je o...

Ja sam ona koja je voljena i omraženaJa sam ona nema sa bezbroj izgovorenih rečiOna koja dotiče oblake i kleči na zemljiZbog mene su nastajale poezije i goreli gradoviU srcu sam pakla okružena anđelimaMajka sam i ćerka svog detetaKurva i sveticaNeosvojiva i svačijaVečna u trenutku koji je prošaoUčenik je moj učiteljJa sam ona najvažnijaI bezvredna u svetu koji sam stvorilaU moje ime su umirali pre smrtiŽiveli pre rođenjaJe...

..ako ti jave nekadda vise nema me..ako ti jave nekad..U kojoj je to bajci lord u prolazu dotakao vucicu? Znam da je napravila jos jedan korak, potom stala..U kojoj je to bajci lord izgovorio reci koje su istu tu vucicu naterale da napravi jos jedan korak dalje od njega, iz straha? Cini mi se da se spominje da su to reci koje je dugo cekala i napokon ubedila samu sebe da ni ne postoje,  da je to samo njena masta.. Ubedjena u njenu realnos...

Ako opet odem neka to bude zadnji putVozovi se vise ne vracaju na stare peroneAko ti odes ponesi sve sa sobomUspomene se ne mogu kontrolisati..Ako se istorija ponavljaAko se proslost vracaAko je sve samo krug i nista viseNeka ovog puta bude bez reci..Ako se rastanemoZaboravi.. Zaboravi kao sto je napisao Rade Serbedzija..Ako ostanes, ako ostanemBori se da ne budemo poput mutnih, divljih bara..Boricu se da licimo na reku koju toliko volis..

ponekad se setim tvojih usana..samo ponekad..onako, jedva cujno, sapnu mireci koje mogu promeniti svet..ponekad mi se kroz tudje ocipokaze tvoj pogled..samo ponekad..onako, kao kroz maglu..odagnam brzosve sumnjemislii lazna osecanja..ali tek ponekad..bacim pogled unazad,samo da jos malo uzivamu letu dva goluba..ucini mi se da me dozivaju nazadali, imam ja svoj putsa kog skrenem..tako.. ponekad..

Legenda o da Vincijevoj tajnoj veceri"Prilikom izrade tajne vecere,Leonardo se suocio sa teskim problemom:trebalo je da naslika dobro - u liku Isusa - i zlo - u liku Jude.Resio je da prekine sa radom dok neuspe da nadje savrsene modele.Jednog dana, na sluzbi, dok je slusao crkveni hor,jedan mladic mu se ucinio kao stvoren za lik Hrista. Pozvao ga je u svoj atelje i izradio mnostvo skica i studija njegovog lica.Prosle su jos tri godine.Taj...

lagali smo druge..lagali smo se medjusobno..sve je bila laz!iskrivljeni osmesispusteni pogledijedva osetan stisak ruke..sve je bila laz!precutati ili slagatinije li isto?precutkivali smo drugimaprecutkivali i nama..laz!sve je bila lazkoju sam uteralau proslosti zakoracila u nocsa drugom zvezdom vodiljom..mozda cu se kajatimozda cu poreci svoje recinekad.. u samoci..ali za sada..sve je bila laz!

utonucu u sanbez snovasa gomilom suste realnostikoja se poput peskalepi za mokro telo..snovi i snovidjenjasu za hrabreza one koji jos nista nisu izgubili..ne smem sanjariti,ali smem zaspati..ostacu realna..uzivacu u sreci ni manje ni visedo onoga koliko realno smem..tesko onima koji se kod nje zaduze..uzima sa kamatom..SVE!