Kušali smo Puškina iz flaševeć opijeni mirisom leta,u našem Podmoskovlju.Nebo su bušile zvezde dokležali smo, polu-gluviod silne tišine.Ćutali smo iste rečidok nismo zaspali,umoreni ruskim ljubavima.Još samo reka je šaputalasklupčana kraj našihposrnulih tela.Dok jutro ne zakukuriče,svet će biti Rusija.

Ima jedan dan štou sećanjima vreba;nanovo zri u tišinida bi se ponovio,jednom,onaj poznati osmehi iste one reči, pogledi,pa zvoni u grudimau čast savršenoponovljene istorije.Ima jedan časšto ga prizivamiz daleka da dođe da miponovo pomuti um i pogled,još jednom me rodi,od srca svog me sazdai posadi pored tebe,u prašinu Kalemegdana,pravo u taj prvisuton nad rekom;Rekao sam, vidi,eno Venere,a Venera...

***sricano suzamau crnom mermeru ti sijaime srebrno.prvi i poslednji dan - ruke vremena, grle tei kao da te skupljaju,sažimaju ti večnost napuke cifre,uvek premalo godina.praznih, olovnih. usamljenih.jošu grudima kucaš, srce,mojim sekundama, minutima.pozajmljenim vremenom lutaš,kroz moje oči gledaš.i u snu te još uvek čuvam,ljubomorno, i ljubim,pod nebom boje rđei zornjačom.a tvoji dani, tvoje vremepozajmljeno od moga vremena,tvoj �...

Znaš,Ima još jedan, beskrajni, svemirU tebi.I još jedna ti,I još letnjih noći kojima,Ta druga ti,Gledaš zvezde svojih nebesa,Pogledom roniš po ličnom kosmosu,Slaviš njegove krugove,Cikluse i godine,Objašnjavaš postojanje.Danas,Sa ove strane tebeIz očiju ti proviruju zvezde,A u srcu pulsiraju čitavi svetovi;Nove blistaju kroz tvoje osmehe.Kao da, i ovde i tamo,Svemiri koračaju ...

u nepreglednim kolonama,utabanim stazama koračamotiho, u nepovrat.davno izgubljeni,pretvaramo sekako tražimo načinda pokupimo srču srećedokjedemo preostalo vremekao skakavci.sanjamo laži.umiremo bolno, sporo i nemo.generacija po generacija.

Pukla zima na dvojePa nas razdvoji;Danju gorimo od vatriŠto ih sanjamo noćimaUsamljenim.Nebrojenim.I čekamo.

Kukama te držimVezanu za plafon,Meso mojeDebelo,Ljubljeno.Ljuljaj me.

U bezdanima našimZmijske nam misli mrseTela, kose i prste.Okovi sreće namProteze osmehaLudaka.Još jedan treptaj kosmosa.Još jedan uzdah božanstva.Još jednom.

U krug...

Danima već, evo,Kroz prozor se gledamo.Lipa,I ja.Ove jeseni zajedno starimo.Čekamo zimu.Zajedno,Da umremo.

Zvoni namSunce, pod kupolomZove u šumuNa jutrenje

U hrastovim rukamaNebu usnulom noćasGavrani zvezde pozobaše.U zoru i suncu oganjSmeraju da otmu,Pa da nas njime kite.

U prazno škljocaju vilice,Iz oka curi sećanje,Kroz vazduh hramlju rečenice.Vetrovi žvaću uzdahe i jecaje;A ti,Samo vedro smešiš se.

I suza, I osmeh ti Uklesani U mene.

Uzalud sedlaš ragu iNavlačiš oklop,Jutrima.U san te opet prateSenke vetrenjača.

Prišiveno za kaputSrce mi svrake pokljucašeU sred ovih dana jalovih.Poglede mrsi vetar uplakani,Na meni suze svoje krije.Sanjam sunce sa očima tvojimKako me topi.

Hram tvoj u meniDruge idole čeka,Gde koren ti bešeU biću mom sada zjapi.

Jutarnja zvezdaU oku mi zaspala,Oblake gutamDa ne padne kiša;Nebo ne držeStubovi večnostiPredugo već su stajali.

Kesa puna malih pobeda,Klikeri i osmesiI zemlja pod noktimaPod drvetom;Jedno sa prirodom.Jedno sa gradomI drvetom, zemljomOsmehom i klikerom.Na početku smo sviVeć pobedili.

Vidim teSkrivenu u oblaku,Lice urezano u koru hrasta,U moju svest;ČujemTvoj glas u vetru,Pesmu tihog jutra,Šapat u sećanju,Boginjo. 

Sve se rodiloDok sam sanjao drvoI pod njim u snuOpet zaspao"Traži i naći ćeš u sebi drvo, hrast"Stih iz pesme "Jesen"Milan Mladenović, EKV

Udišem teKao miris zemlje,Dah života;Udišem teKao pepeo i prahI tamjan;Udišem teKroz prašinu, grad iBeton;Udišem teDim i vatruI reči u tebi;Udišem teJutrima mokrim odKiše i znoja;Udišem teDa puknu nebesaI nestane nemir;Udišem teDa se setim daPostojim;Udišem teDa zaboravimNa svemir;Udišem teDa se otrujemTobom;Udišem teDa me vodiš,Da odneseš;Udišem teTvoju kosu iTvoj osmeh;Udišem teVreme staje.Udišem te.U dušu svojuSakrivam.

U ustima dušaZgrušana,I pokušaj krikaTvoga imena.Iz očiju krvare sećanja.Gutam otkucaje;U tebiTražim duhove.

Kaplju nam daniPo delima i snovimaU ritmu pulsa kosmosa;Narastaju mora, modra.Na hridiReči moje nasukane.Pod suncem,Naša ostrva.(Preporuka: Darkwood Dub - Prostor između nas)

Daljine nedosanjane, traže me;Pusti mi puteviDrugovi jedini,Uporni da me vode.Vrtim planetu korakom;Gde padnem, tu zaspaću.

Nota u ušima i šljiva u knedli u grlu.Suvo na stolu stono,Srećna slava domaćine.Živi bili.Umrli.

U plavom svetu,Sa ljudima modrimI nebom skoro belim,Tvoj glasVrištiCrvenom.

Mrtvi se rodiše dani neki.U bespućima beskrajnih nam šuma staklenih,Polja asfaltnih,Čelične nam zveri tragom tumaraju.Sanjam kišu kako nasU blato pretvara.

Mermer krnji vetarKao ti što odlamaš komade vremenaKruniš uzdahe na jecajeDrobiš sećanjeSanjam jaukeNad kamenom majkeGutam zemlju i nebo i oblakeU paklu ću zaspati.U raju ću zaspati.U snu ću oživeti.

Svrha je u smislu.Zmiji rep u ustima.Početak u kraju.Ja u tebi.Ti u meni.Rekurzija.