Nehotice zakoracuje u prazno i pada u provaliju.Utvare je plase, samoca tisti. "Ucitelju, upala sam u provaliju. Vode su duboke i mutne.""Upamti jedno", odgovara ucitelj. "Covek se ne davi zato sto upadne u vodu, vec zato sto ostaje ispod nje."

Nemogucnost postaje mogucnost, kad dovoljno snazno poverujemo u nju.... ...ili kada spavamo...

"U danima kada osecam bogonapustenost, sebenapustenost, opstenapustenost, kada vise ne mogu, kada vise nije vazno sta ne mogu, vac samo ne mogu, uzmem, nasumice, neko njegovo pismo, pogledam u zajednicku fotografiju, i, bar na kratko, on je kraj mene. Ovaj grad postaje podnosljivo mesto, a ja se, na trenutak, sjedinim sa svojim pravim zivotom."M.Jovanovic

svacija po malo...nicija u potpunosti...ne pripada nigde...

Mogu da dotaknem nebo.Ceo zivot sam to dokazivala.Sebi.Ona je pametnija.Moze da zivi svoj zivot.I nikome nista nije dokazivala.Samo je zivela.

U ovom filmu zvanom moj zivot, ja sam scenarista, reditelji glavna uloga.Ja pisem i reziram.U mom filmu nastupaju samo prave zvezde:one koje obasjavaju put drugima!Kamera! Ton! Akcija! Idemo!

Hvala svima onima koji su me svesno povredili,i time nesvesno unapredili.

Ljudi se stalno hvataju za slamku, moleći Boga da je to motka za skok u vis...Nekad se nekom i posreći...